"STRANAC KOJI S VAMA BORAVI"

… Upoznao sam mog Slikara – na čijoj sam izložbi «Les Chimeres» u galeriji «Morax» bio pre nego što sam nestao iz Pariza - pomoću teksta kojim sam ga kasnije opisivao. Ispod neplodne svesti kriju se rudnici obilja i tame, čekaju istraživače bez taštine i bez imena, avanturiste i klasifikatore. Kad se rasteretimo imena, fotografija i biografija, bićemo kao graditelji katedrala i krstaši: sveci i zlo č inci kojima nije do pamćenja njihovih podviga već do vere. Jednom reči, meteci. A meteci su večni, svuda su i neuništivi su.

"SASVIM UŽASNUT TIM MONSTRUMOM NOĆNIM"

Probudih se jedne noći tek što sam potonuo u san : grmelo je i sevalo na planini i oko kuće u kojoj boravim, kiša je pljuštala, odasvud su klokotale vode planinske. Ono što sam tražio obznanilo mi se hučanjem oluje i promuklim glasom što mi se obratio iz mraka, razgovetan kao da se onaj koji govori nalazi pored moje fotelje, malo ispred mene, verovatno u otvoru kamina, nagnut prema meni kao da očekuje da ću ustati u čast njegovog dolaska. «Našao sam vas, aha. Kako se ovde zovete, cher Monsieur? Imate još jedan pseudonim pozajmljen od nekog slavnog čoveka, n’est pas? Predstavljate li se ponovo kao grof San-Žermen, Kaljostro i Gurđejev? I još vas nisu uhvatili, mon cher ami?»